063/397-395, 011/311-4837 Pon-Pet: 08h - 16h

Ugovorna kazna i njen kontekst u Zakonu o radu

Pravno regulisanje ugovorne kazne prema Zakonu o obligacionim odnosima često je prisutno u Ugovorima o radu, primarno kao sankcija za prekršaje kao što su odavanje poslovne tajne ili kršenje klauzule zabrane konkurencije.

Prema Članu 270 Zakona o obligacionim odnosima, poverilac i dužnik mogu se dogovoriti da će dužnik platiti određeni novčani iznos ili obezbediti drugu materijalnu korist ukoliko ne ispuni svoju obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna).

Ovaj član jasno se primenjuje na odnos poverilac-dužnik, a saglasno Članu 33 Zakona o radu, postavljeni su obavezni elementi Ugovora o radu.

Prema Članu 33 Zakona o radu:

  1. Naziv i adresa poslodavca;
  2. Identitet zaposlenog, mesto prebivališta ili boravišta;
  3. Nivo stručne spreme za poslove obuhvaćene ugovorom;
  4. Opis poslova koje zaposleni treba obavljati;
  5. Lokacija rada;
  6. Tip radnog odnosa (na određeno ili neodređeno vreme);
  7. Trajanje ugovora na određeno vreme i osnov za njegovo zaključenje;
  8. Datum početka rada;
  9. Radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
  10. Osnovna zarada prilikom zaključenja ugovora;
  11. Elementi za određivanje zarade, radnog učinka, dodataka na zaradu i drugih primanja;
  12. Rokovi za isplatu zarade i drugih primanja;
  13. Dnevno i nedeljno radno vreme.

Van ovih elemenata, Ugovor o radu ne sme sadržavati ništa drugo, uključujući i ugovorne kazne za nepoštovanje klauzule zabrane konkurencije ili odavanje poslovne tajne, odnosno ugovorne kazne zbog nepoštovanja otkaznog roka.

"S obzirom na to da Zakon o radu precizno definiše sadržaj ugovora o radu i njegovih aneksa, a poslodavac nema slobodu da samostalno menja ili dodaje odredbe i sankcije koje se razlikuju od zakonskih propisa, netačno je zaključiti da je takav aneks zakonit. Ugovorna kazna je institut obligacionog prava primenljiv na odnos poverilac-dužnik i ne bi trebalo da se primenjuje u ugovorima o radu ili aneksima."

Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2.2350/2019 od 11.03.2020. godine

Napokon, iako ugovaranje ugovorne kazne može pružiti dodatnu sigurnost poslodavcu, takva odredba može imati ozbiljne negativne posledice, odnosno mogućnost da u eventualnom postupku po tužbi zaposlenog sud utvrdi da takva odredba ne proizvodi pravno dejstvo i stoga je treba izbegavati.

Dana 19.04.2023., Advokat Nikola S. Petrović

#ugovorna kazna