063/397-395, 011/311-4837 Pon-Pet: 08h - 16h

Otkazni rok u Zakonu o radu - Pravilnosti i ograničenja

Otkazni rok, iako nije normiran Zakonom o radu kao pravilo, igra ključnu ulogu u dva posebna slučaja prema odredbama članova 178. i 179. Zakona o radu.

Prvi slučaj se odnosi na otkaz od strane zaposlenog, kako je propisano u članu 178. Zakona o radu. Zakon precizira minimalni otkazni rok od 15 dana, dok je maksimalni rok 30 dana. Bilo kakvo odstupanje van ovog okvira smatra se nezakonitim. Ovaj otkaz se podnosi u pismenoj formi, kao prosta izjava, bez potrebe za navođenjem razloga. Izjava mora biti jasna, nedvosmislena i u njoj mora biti označen dana kada zaposleni želi da mu prestane radni odnos. To je dan koji nastupa istekom otkaznog roka.

Ukoliko ugovorom o radu ili drugim pravnim aktima poslodavca nije drugačije određeno, primenjuje se standardni otkazni rok od 15 dana, kako je predviđeno Zakonom.

Drugi slučaj kada postoji otkazni rok, vezan je za član 179. stav 1. tačka 1) Zakona o radu, koji reguliše otkaz od strane poslodavca. Poslodavac može otkazati ugovor o radu ako postoji opravdani razlog, odnoseći se na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje, nedostatak rezultata rada ili nedostatak potrebnih znanja i sposobnosti za obavljanje poslova. U ovom scenariju, otkazni rok ne sme biti kraći od osam, niti duži od 30 dana.

Zaposleni jeste dužan da ispoštuje otkazni rok, međutim, ukoliko to ne učini, on može biti odgovoran jedino za naknadu štete koju je poslodavac pretrpeo, koja mora biti stvarna i dokazana. Ugovaranje ugovorne kazne zbog nepoštovanja otkaznog roka ne proizvodi pravno dejstvo.

Kroz precizna ograničenja i pravila, otkazni rok predstavlja važan element radnog prava, osiguravajući poštovanje prava i pravilnosti u procesu prekida radnog odnosa. Za dodatne informacije i savete, obratite se našoj advokatskoj kancelariji.

31.01.2024. godine