063/397-395, 011/311-4837 Pon-Pet: 08h - 16h

Blanko otkaz: Šta je, kako se koristi i pravne posledice

Šta je blanko otkaz?

Blanko otkaz ili tačnije rečeno potpisani blanko Sporazum o prestanku radnog odnosa predstavlja situaciju u kojoj poslodavac zahteva potpisivanje Zahteva za prestanak radnog odnosa i/ili Sporazuma o prestanku radnog odnosa, ili čak samo Sporazuma, ili čak ostavljanje samo potpisa na praznom papiru, kao uslov za zapošljavanje ili nastavak radnog odnosa.

Ređe se dešava da se koristi samo Izjava, jer je u tom slučaju predviđen obavezan otkazni rok.

Ova praksa omogućava poslodavcu da, kad god to poželi, okonča radni odnos sa zaposlenim, izbegavajući propisane procedure za prestanak radnog odnosa. Aktiviranjem blanko otkaza, poslodavcu se olakšava proces davanja otkaza, transformišući ga u otkaz Ugovora o radu od strane zaposlenog ili u Sporazumni prestanak radnog odnosa.

Često, zaposleni potpisuje Sporazumni raskid ugovora o radu pre nego što zapravo stupi na rad, bez tačno određenog datuma prestanka radnog odnosa i drugih bitnih elemenata, već se ti podaci dopisuju/doštampavaju naknadno. Poslodavac zatim zadržava ovaj dokument sve dok ne odluči da zaposlenom okonča radni odnos, tek tada popunjavajući praznine sa odgovarajućim podacima.

Ova praksa je zabranjena prema članu 26 Zakona o radu, koji eksplicitno navodi da poslodavac ne sme uslovljavati zasnivanje radnog odnosa prethodnim potpisivanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.

Pravne posledice blanko otkaza

Prema članu 177. Zakona o radu, radni odnos može prestati na osnovu pisanog sporazuma između poslodavca i zaposlenog. Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da pismeno obavesti zaposlenog o posledicama koje mogu nastupiti u slučaju nezaposlenosti.

Da bi sporazumni prestanak radnog odnosa bio pravno valjan, potrebno je da bude rezultat slobodno date volje, dakle, volje izražene bez prinude, pretnje ili u zabludi. Ako zaposleni nije slobodno izrazio svoju volju za potpisivanje sporazuma, već je poslodavac iskoristio prethodno dati potpis, takav sporazum će biti ništav.

Problem za zaposlenog je kako dokazati da je potpisao ovakav Sporazum.

Sudska praksa stoji na stanovištu da je popunjavanje hemijskom olovkom jasan znak da se radi o blanko otkazu, da sporazum mora imati i ostale elemente koje bi inače imao da je ugovoren valjano (dan prestanka, dani neiskorišćenog godišnjeg odmora, broj u delovodnoj knjizi, broj ugovora o radu...), kao i to da su obavezni elementi kod ovakvog načina prestanka radnog odnosa Izjava zaposlenog ili predlog zaposlenog ili poslodavca kao vrsta ponude, odgovor na takvu ponudu, Obaveštenje o ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti, Sporazum o prestanku radnog odnosa sa svim bitnim elementima.

Stoga, blanko otkaz predstavlja nepravednu praksu koja može dovesti do pravnih posledica za poslodavca, uključujući utvrđenje ništavosti sporazuma i moguće tužbe za nezakoniti prestanak radnog odnosa.

Ukoliko je zaposleni doživeo prestanak radnog odnosa putem blanko otkaza, a tužbom je tražio i vraćanje na rad, ima pravo zahtevati i nadoknadu za propuštene zarade i doprinose za socijalno osiguranje koje su nastale od momenta nezakonitog prestanka radnog odnosa do momenta vraćanja na rad. Ako zaposleni ne želi da se vrati na rad, može tražiti od suda posebnu novčanu naknadu zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu putem blanko otkaza. Pored toga, u sudskom postupku može se zahtevati i nadoknada za eventualnu drugu štetu proizašlu iz nezakonitog prestanka radnog odnosa.

26.02.2024. godine