Ugovorna kazna, propisana Zakonom o obligacionim odnosima se često ugovarala u Ugovorima o radu, bilo kao kazna zbog odavanja poslovne tajne, bilo kao kazna za nepoštovanje klauzule zabrane konkurencije.
Član 270
(1) Poverilac i dužnik mogu ugovoriti da će dužnik platiti poveriocu određeni novčani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna).
Iz člana 270. Zakona o obligacionim odnosima može se videti da se ona primenjuje na odnos poverilac-dužnik, a u skladu sa članom 33. Zakona o radu, propisani su obavezni elementi Ugovora o radu.
Član 33. Zakona o radu propisuje:
Ugovor o radu sadrži:
- 1) naziv i sedište poslodavca;
- 2) lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
- 3) vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu;
- 4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
- 5) mesto rada;
- 6) vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
- 7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;
- 8) dan početka rada;
- 9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
- 10) novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu;
- 11) elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
- 12) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
- 13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Sve izvan propisanih elemenata ne može biti sadržina Ugovora o radu, pa samim tim ni Ugovorna kazna za nepoštovanje klauzule zabrane konkurencije ili odavanje poslovne tajne.
„Imajući u vidu da ugovor o radu mora sadržati tačno određene elemente koji su propisani Zakonom o radu, da je sadržina aneksa ugovora o radu takođe propisana u zakonu, te da poslodavac nema autonomno pravo da sam menja odnosno dodaje nove odredbe i sankcije u odnosu na zaposlenog koje se razlikuju od onog što je propisano zakonom, to nije pravilan zaključak nižestepenih sudova da je navedeni aneks zakonit. Ugovorna kazna je institut obligacionog prava koji se primenjuje na odnos poverilac – dužnik i takvoj odredbi nema mesta u ugovoru o radu odnosno njegovom aneksu.“
Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2.2350/2019 od 11.03.2020. godine
I na kraju, iako za poslodavca ugovaranje Ugovorne kazne znači neku dodatnu sigurnost, u krajnjoj instanci stavljanje ovakve odredbe u Ugovor o radu može imati znatno štetnije posledice te je stoga treba izbegavati.
19.04.2023. godine, Advokat Nikola S. Petrović