063/397-395, 011/311-4837 Pon-Pet: 08h - 16h

Porodično pravo se odnosi na regulisanja pitanja braka i odnosa u braku i vanbračnoj zajednici, odnosa između deteta i roditelja, pitanja usvojenja, hraniteljstva, starateljstva, zakonskog izdržavanja, imovinskih odnosa u porodici, kao i zaštite od nasilja u porodici.

Porodični zakon reguliše prestanak braka razvodom, pa tako predviđa dva načina - sporazumni razvod braka i razvod koji se pokreće tužbom. Takođe predviđa i sledeće razloge za razvod - Ozbiljnu i trajnu poremećenost odnosa u braku i stvarnu nemogućnost ostvarivanja zajednice života. Napominjemo - neverstvo partnera nije relevantno za Sud, te Sud ne ulazi u ocenu krivice jednog od supružnika za razvod braka.

Sporazumni razvod

Ovaj postupak je brži i jeftiniji, pokreće se predlogom za sporazumni razvod braka koji se podnosi nadležnom sudu u mestu prebivališta ili boravišta jednog od supružnika, ili u mestu poslednjeg zajedničkog prebivališta. Ako je ikako moguće, najbolje je razvod braka sprovesti na ovaj način. Ova opcija podrazumeva su supružnici u korektnim odnosima i da je dogovor moguć oko svih bitnih pitanja, što veoma često i nije slučaj.

Sporazum mora sadržati Sporazum o deobi zajedničke imovine (ukoliko takva imovina postoji) i Sporazum o vršenju roditeljskog prava (ukoliko su supružnici imali decu).

Sporazum o deobi zajedničke imovine, kako mu i sam naziv glasi tiče se samo one imovine stečene u braku, koja ima karakter zajedničke imovine. Ukoliko takve imovine nema, tada nema ni Sporazuma.

Što se tiče Sporazuma o vršenju roditeljskog prava, supružnici se mogu dogovoriti da on bude u formi Sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili Sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Pošto je jedno od glavnih načela Porodičnog zakona - Načelo najboljeg interesa deteta, Sud će ceniti ovaj Sporazum u tom smislu. Ukoliko je Sporazumom dogovoreno da će jedan roditelj samostalno vršiti roditeljsko pravo, onda u njemu mora biti određena i visina izdržavanja (alimentacija) i modalitet viđanja drugog roditelja sa detetom ili decom.

Porodični zakon propisuje da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo.

Pitanjima koja bitno utiču na život deteta smatraju se naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

Razvod može biti sproveden na ovakav način na jednom ročištu i najbolji je i najekonomičniji izbor.

Razvod po tužbi za razvod braka

Tužbu za razvod braka može podneti svaki supružnik. Podnosi se prema prebivalištu tuženog ili prema poslednjem zajedničkom prebivalištu supružnika, a izuzetno je moguće i prema prebivalištu tužioca.

U ovom postupku Sud sudi u veću od jednog sudije i dvoje sudija-porotnika.

Sud će po prijemu tužbe zakazati postupak posredovaja, osim ako jedan od supružnika ne pristane na to, ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje, ako je boravište jednog od supružnika nepoznato, ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.

Posredovanje u bračnom sporu sadrži postupak za pokušaj mirenja i postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora, odnosno nagodbu.

Ukoliko ovaj postupak ne da rezultate, biće zakazano ročište za razvod braka.

Troškovi postupka

Iako se ova vrsta postupka vodi po pravilima parničnog postupka, gde strana koja izgubi nadoknađuje sve troškove suprotnoj strani, najčešće će u bračnom sporu sud odlučiti da svaka strana snosi svoje troškove postupka. Advokatska tarifa o nagradama i naknadama je propisana od strane advokatske komore i njome su utvrđene visine naknada i nagrada koje su dužni da primenjuju svi advokati. Prema advokatskoj tarifi sastav tužbe za razvod braka, iznosi 16.500,00 dinara, a pristup na jedno ročište iznosi 18.000,00 dinara.